Svakoga dana smo svedoci sve češće upotrebe engleskog jezika u svakodnevnom govoru.
Kratak uvod: o međujezičkom kontaktu i inovacijama
Iako mnogi to ne misle, ova pojava je sasvim normalna stvar i ne dešava se samo u našem društvu. Paralelno sa razvojem tehnologije dolazi i do češće upotrebe jezika na kome je inovacija nastala, što je u našem slučaju engleski. Nova reč se u jeziku pojavi kada za to postoji potreba, odnosno kada kultura dobije nešto novo i mora tu novinu da imenuje.
Postoji više načina za uvoženje nove reči: pozajmljivanjem (recimo, u izvornom obliku ili s manjim izmenama, recimo transkribovanjem: imejl), bukvalnim prevodom (kalkiranjem: računar), stvaranjem neologizama (sport), itd.
Upotreba engleskog jezika u formalnim i neformalnim situacijama dovodi do njegovog uticaja na lokalni jezik, koji karakteriše ubacivanje engleskih reči, a ponegde i odomaćivanje i preuzimanje istih. Postoje dva razloga za to:
- kada engleski jezik postane prestižniji (status koji mu dodeljuju mnoge ciljne kulture) pa se sve češće upotrebljava umesto domaćih reči, ili
- iz proste greške ili neznanja.
Greška postane očiglednija kada se sistemi dva jezika veoma razlikuju, kao u slučaju npr. engleskog i srpskog, ili engleskog i kineskog, te može da dovede i do stvaranja, verovali ili ne, novog jezika.
Novi jezici
Engleski je jezik koji nema toliko padeža u poređenju sa srpskim, kod koga je red reči (skoro) proizvoljan (za razliku od engleskog), te to vodi ka nastajanju tzv. anglosrpskog jezika (u Srbiji) iliti srbliša (u dijaspori, eng. Serblish) – posebnog jezika koji je spoj srpskog i engleskog i koji karakteriše upotreba velikog broja engleskih reči, konstrukcija i odsustva padeža i domaćih struktura.
S druge strane, vidimo i pojavu kingleskog (eng. Chinglish) – spoja kineskog i engleskog jezika, koji je postao svetski poznat upravo zbog Guglovog prevodioca (Google Translate). Oksfordov rečnik ga definiše na sledeći način:
Kingleski, im. i prid.
Spoj kineskog i engleskog jezika; posebno: varijanta engleskog jezika koju koriste govornici kineskog ili bilingvalni govornici kineskog i engleskog u nekom drugom okruženju, obično koristeći kineski vokabular ili jezičke konstrukcije, ili engleske termine karakteristične za kinesko okruženje.
Nećemo navoditi sve razlike između ova dva jezika (pošto ih je previše, a nemamo dovoljno prostora), ali je dovoljno reći da kineski i engleski jezik koriste dva potpuno različita pisma (ideogrami naspram alfabeta) i izražavaju vreme na različite načine, što dalje može da pouzrokuje ozbiljne (ali često i vrlo smešne) greške, što je i razlog ovog članka.
Ispod ćete pronaći skup najsmešnijih fotografija snimljenih (najčešće) u dizajnu menija kineskih restorana na kojima su prikazani kineski ideogrami i njihov „prevod“ na engleski, koji najčešće zvuči čudno i smešno.
Koja vam se „jezička ispala“ najviše sviđa?
Kingleski, stvarno si najbolji…
Izvor: BoredPanda