Rend Fiškin je osoba čije je ime poznato svakome ko se bavi internetom. Zbog toga danas prenosimo njegove savete o vrstama sadržaja koje su dobre za SEO.
Svakog petka na blogu sajta moz.com Rend Fiškin kroz desetominutni snimak predstavlja svoje istraživanje i nove trendove iz oblasti SEO optimizacije. Kao osnivač kompanije Moz, koja je jedna od najjačih kompanija u oblasti internet marketinga, i kao stručnjak za SEO, Fiškin prati razvoj sadržaja na internetu, a njegov dosadašnji rad daje mu kredibilitet i učvršćuje ga na poziciji koju je sebi već stvorio.
Saveti Renda Fiškina: Vrste sadržaja i tekstova koji doprinose boljem rangiranju
U nastavku pročitajte ove preporuke, s našim dopunama.
1. Redovni članci za blog – njih možete dopunjavati i iznova promovisati na društvenim mrežama. Odaberite jednu dužinu teksta i neka vam ona postane standard.
2. Kratki a uvek aktuelni članci za blog (300-500 reči) – posebno se preporučuju ako češće objavljujete a ne možete da se udubljujete u temu.
3. Duži, profesionalni članci za blog (1500-2000 reči) – jedan do dva ovakva teksta nedeljno dovoljni su da ne preopterete čitaoce i da vas učvrste kao autoritet u oblasti kojom se bavite.
4. Fotografije i galerije fotografija – naročito su korisne ako su tematski organizovane i ilustruju tekst.
5. Detaljni i opsežni spiskovi kao izvor korisnih informacija – spiskovi su posebno korisni za pružanje informacija koje je potrebno na neki način izdvojiti od ostatka teksta.
6. Interaktivni resursi i sadržaj – čitaocima će pažnju privući inovativan sadržaj na kakav ranije nisu naišli, i podeliće ga na društvenim mrežama ako je dovoljno zanimljiv i informativan.
7. Izdašne kategorije. Ovo, samo po sebi, nije vrsta teksta, niti poseban članak, ali razmišljajte na sledeći način: ako istražujete SEO, ni na jednom mestu na internetu nećete naći članak iz koga ćete naučiti baš sve o toj temi. Umesto toga, o čemu god da pišete, označite kategorijom svaki članak, tako da čitalac koga ta tema zanima može da pročita i više od jednog članka, i da se vrati po još.
8. Sveobuhvatni vodiči – znatno su duži od 2000 reči, i u nekim slučajevima neće se ni prikazati celi na jednoj stranici već će se prelomiti na jednu ili dve. Njihova dobra strana je što su izuzetno detaljni i na jednom mestu pružaju obilje korisnih informacija, a daju i dosta referenci u vidu unutrašnjih i spoljašnjih linkova.
9. Podaci i kompleksne informacije – pojednostavljene tako da su vizuelno prijemčivi čitaocu, na zanimljiv način će mu približiti informacije.
10. Video – naročito ugrađivanje snimaka u tekst.
Zanimljivo je da sledeću kategoriju tekstova Fiškin ne preporučuje, ali je upravo na nju često nailazio u pretragama: tehnički tekstovi, naročito u formatu pdf i ppt, jer je njima teže upravljati nego običnim tekstom, a imaju i tendenciju da ne budu prilagođeni prenosnim uređajima. To naročito dolazi do izražaja otkad Gugl sajtove rangira i po prilagođenosti mobilnim uređajima.
Koji je format najbolji?
Pravi odgovor na to pitanje glasi: zavisi. Zavisi od toga koja vam je ciljna publika, zavisi od toga šta vaša publika pretražuje, zavisi od toga koja je svrha članka, zavisi šta želite da publika uradi nakon čitanja članka, zavisi s kakvog se uređaja vrši pretraga.
Zbog toga je za odabir najboljeg formata potrebno imati na umu odgovore na sledeća pitanja.
Koja je namera čitaoca? Šta mu je potrebno? Zbog čega pretražuje internet?
- Pretraga – Čitaoca kome je glavna namera da pretraži informacije korisno je usmeriti na matičnu stranu, koja nudi opšte informacije i laku navigaciju ka ostalim stranama na sajtu.
- Informacije – Čitalac koji traži informacije može se njima dugo baviti, jer ga vode najrazličitiji upiti. Neki od njih su da dobije odgovore na pitanja, da uporedi proizvode, da stekne širu sliku, zatim radoznalost, ljubopitljivost ili naučna zainteresvanost, i mnogi drugi. Takav čitalac želi duže tekstove i obilje informacija.
- Transakcije – ili, razmena dobara. Takvom čitaocu treba ponuditi obrazac za kontakt, ili ga usmeriti na stranicu konkretnog proizvoda, gde može dobiti poziv na akciju ili se zainteresovati da isproba proizvod.
Šta se prikazuje u rezultatima pretrage za ključne reči koje su nam bitne?
- Linkovi ili oglasi
- Fotografije, novosti, snimci
- Kratak odgovor na pitanje, povezana pitanja, ili opsežni rezultati
- Linkovi ka sajtu, mape ili putokazi, vidžeti
Šta će ostaviti utisak na publiku i njihove pratioce?
- Uređaj s kog pristupaju sajtu – Ljudi koji pretražuju informacije s prenosnih uređaja najčešće su u pokretu i veća je verovatnoća da traže kraće tekstove informativnog tipa.
- Poželjno, širenje informacija – Čitalac koji je zadovoljan sadržajem na koji je naišao, slučajno ili namerno, može ga podeliti na društvenim mrežama ili drugim sajtovima, pa integracija povezivanja s mrežama može znatno doprineti većoj posećenosti u budućnosti.
- Nov i nepoznat sadržaj nasuprot proverenom i poznatom – čitalac koji traži poznate informacije može tražiti kraći tekst kao podsetnik na nešto o čemu već zna, ili ga zanima da proširi postojeće znanje. S druge strane, pretraga nepoznatog sadržaja može rezultirati na ista dva načina: kratki tekstovi da bi se stekla opšta slika o pojmu, ili duži tekstovi da bi se detaljno istražio pojam.
Još nekoliko saveta
- Nemojte ignorisati nove formate, ali nemojte im ni pribegavati samo zato što su novi.
- Učite od onih koji se već dobro rangiraju, ali nemojte samo kopirati njihov sadržaj jer vam je tako lakše.
- Istražujte konkurenciju i izučavajte različite formate i njihovu upotrebu.
- Koristite sintagme umesto pojedinačnih reči za analizu ključnih reči.
Izvor: moz.com
