Koristan vodič kroz osnovne http status codes i redirekcije

HTTP (eng. HyperText Transfer protocol), ili „http kôdovi i preusmerenja” (eng. HTTP codes and redirects), ima(ju) veliki značaj u optimizaciji sajtova za pretraživače. Kada postoji neka greška, poput nepostojeće strane (greška 404) ili dupliranog sadržaja, ona se može negativno odraziti na posećenost sajta, ili dovesti do kazne od Gugla pomoću aktiviranja algoritma Pande.

Da bi se na vreme izbegli ovi problemi, važno je upoznati se sa značenjem http kôdova, neispravnih mapa sajta (eng. sitemaps), Guglovih penala, i na koji način upotrebiti http kôdove i preusmerenja u sopstvenu korist.

Šta su HTTP kôdovi i redirekcije?

HTTP kôdovi su, u suštini, izuzetno bitne beleške servera koje se dodaju na veb strane, ali nisu njihov sastavni deo. Server ih koristi da bi nas izvestio o statusu posete nekoj strani, odnosno o uspešnosti posete.

Iako se ne čine posebno zanimljivim, HTTP kôdovi i preusmerenja mogu biti bitni kada se radi na rešavanju problema u konfiguraciji sajta, a korisni su i u poboljšanju rangiranja.

HTTP je uvek tu – kad god kliknemo na neki link, kad god ga izmenimo, kad god odemo s jedne strane an drugu, pregledač traži pristup od servera, a zatim odobrava posećivanje strane. Naravno, sve se to dešava neprimetno – osim ukoliko postoji problem. Tada će se, umesto otvaranja željene strane, pojaviti strana s obaveštenjem o HTTP greški.

Koje su klase najčešćih HTTP kôdova i preusmerenja?

Iako postoji preko 40 jedinstvenih serverskih kôdova, najčešći HTTP kôd je greška 404 i 301. Pored njih, najčešće ćemo naići na još nekoliko. Sledećih 5 klasa kôdova i preusmerenja su vredni pomena.

• Statusni kôdovi 100 šalju poruku da server obrađuje zahtev pregledača i radi na njemu.
• Statusni kôdovi 200 upućuju na uspeh, tj. da je zahtev primljen i uspešno obrađen.
• Statusne kôdove 300 server šalje da obavesti o dostupnosti novog izvora koji menja prvobitno traženu stranu.
• Statusni kôdovi 400 predstavljaju greške u pristupu traženoj strani.
• Statusni kôdovi 500 pojavljuju se kada je pristup strani uspešan, ali na serveru ipak postoji greška.

Koji su jedinstveni HTTP kôdovi i preusmerenja?

Među nabrojanih 5 klasa HTTP kôdova postoji više jedinstvenih kodova, svaki sa specifičnim značenjem. To su:

• 200: server poručuje da je sve u savršenom redu.
• 301: izvor koji tražite je trajno premešten na drugi URL, odnosno: trajno preusmerenje (eng. permanent redirect). Preusmerenja 301 relativno su česta jer obezbeđuju uobičajen saobraćaj na sajtu.
• 302: server je prepoznao zahtev, ali se trenutno bavi stranom s druge lokacije, odnosno: privremeno preusmerenje (eng. temporary redirect). Iako je sajt premešten, zahtevi još uvek koriste prvobitne lokacije. Preusmerenje 302 ipak je slabije od preusmerenja 301 kada se radi o saobraćaju na sajtu.
• 404: tražena strana nije pronađena (eng. page not found).
• 410: traženi izvor je nestao, poput slučaja kada se odselite i ne ostavite nikakvog traga o sebi, a to nije dobro za SEO.
• 500: izveštava o problemima na serveru, koji nije u stanju da obradi zahtev.
• 503: server je u lošem stanju – ili trenutno prepoterećen, ili je u procesu održavanja, ili uopšte ne funkcioniše. Ipak, HTTP kôd 503 je koristan jer pretraživačima (eng. search engines) govori da je server trenutno nedostupan, ali ne i trajno nestao. Pokušajte da ponovo učitate stranu – to bi trebalo da reši problem.

Zbog čega treba koristiti HTTP status codes 301 i 302?

HTTP code 301 koristi se kada je tražena strana trajno premeštena na drugi URL. Na isti način funkcionišu kôd 302 i posebna oznaka (eng. Rel canonical tag), ali svaki od njih ima posebnu ulogu u optimizaciji sajta za pretraživače.

Na primer, privremeno preusmerenje 302 će dolazeće linkove i statistiku strane prebaciti s jednog URL-a na drugi, što u teoriji znači da se prebacuje i sva prethodna statistika. Takođe, dok uređujete sajt ili sprovodite testove, pomoću kôda 302 s jedne strane na drugu možete preusmeriti korisnike, ali ne i Guglove botove, koji će nastaviti da beleže posećenost izvorne strane.

Kanonska oznaka REL (eng. Rel canonical tag) funkcioniše poput obrnutog preusmerenja 302, jer preusmerava botove, ali ne i posetioce. Dodatno dozvoljava korisnike dupliranog sadržaja bez aktiviranja penala po algoritmu Panda.

Preporuke za uspešniji rad sajtova

HTTP kôdove i preusmerenja treba koristiti, jer korisniku olakšavaju snalaženje na sajtu a Guglu šalju bitne poruke bez kojih bi možda došlo do kazni.

Code 301 korisniji je od code 302 jer beleži posećenost i statistiku strane.

Kada se pojavi greška 404, potrebno je ručno prekontrolisati stranu na kojoj se pojavila, da bi se dobila jasnija slika o razlozima neuspešnog zahteva. Ukoliko takav status potraje, preporučuje se preusmerenje 301, naročito kada se radi o bitnim linkovima.

Pravljenje personalizovanih strana za grešku 404 pokazalo se kao dobra i zanimljiva praksa na internetu. Takođe, upotreba kanonske oznake REL umesto greške 404 sprečava aktiviranje Pande i umanjuje mogućnost kazne.

Statusni kôdovi 500 i 503 vezani su za funkcionisanje servera. Ako se pojave, pa ni nakon ponovnog učitavanja strane ne daju željene rezultate, preporučljivo je proveriti server ili stupiti u kontakt sa firmom za hosting.

HTTP kôdovi i preusmerenja nisu uvek loš znak, jer su češće korisni za održavanje ranga strana i saobraćaja na sajtu. Za uspešno rešavanje problema i izbegavanje potencijalnih penala od Gugla potrebno je poznavati statusne kôdove i primenjivati ih na stranama ukoliko za njima ima potrebe. Ključ svakog uspeha je u neprestanom učenju, a cilj ovog vodiča bio je da ponudi osnovne smernice i uputstva za snalaženje s http kodovima i preusmerenjima.

Izvor: ProBlogger

Zanima vas http? Pogledajte slične članke:

• • HTTP/2 za brži i sigurniji internet
  • Greške u veb dizajnu koje treba izbegavati