Već neko vreme spekuliše se o tome da bi povratni, odnosno dolazni linkovi ka jednom sajtu mogli uskoro da izgube na značaju i možda čak i u potpunosti prestanu da se koriste. Ako do toga stvarno dođe, nameće se pitanje – da li će se građenje mreže linkova ubuduće zaista obavljati bez linkova?
Nadovezuje se i pitanje: ako izgradnja mreže linkova (eng. link builidng), kao jedna od najčešće korišćenih poželjnih i preporučenih SEO tehnika, ostane bez dolaznih linkova (eng. backlinks) kao svojih gradivnih elemenata, da li će i dalje imati poentu?
I još nešto, ako ne putem linkova, na koji način će onda pretraživači prepoznati vezu između sajta na kom se recimo pominje određeni brend i vebsajta te kompanije?
Odgovor se krije upravo u tome.
Naime, samo pominjanje naziva, bez postojanja linka (eng. linkless mention), bilo bi dovoljan znak o međusobnoj povezanosti dve veb stranice.
Kako je do toga došlo? I zašto?
Pre izvesnog vremena počele su spekulacije o tome da će sam pomen naziva kompanije ili brenda biti dovoljan pokazatelj za rangiranje u onlajn pretrazi. Krajem 2017. godine je i Rebeka Sentans (Rebecca Sentance), u svom tekstu na portalu Seacrh engine watch, nagovestila da bi dolazni linkovi možda zaista mogli da se izgube sa spiska značajnih faktora koje pretraživači uzimaju u obzir.
U pomenutom tekstu ona i citira nekolicinu stručnjaka sa visokih pozicija u kompanijama Gugl i Bing, navodeći da ovi pretraživači već godinama imaju mogućnost da prepoznaju pominjanje brenda ili veb stranice i bez linka, na osnovu konteksta i tona koji preovladava sadržajem, kao i da to već koriste kao signal od poverenja za rangiranje.
Naime, kada nema linka, a određeni brend se pominje na sajtu ili veb stranici visokog autoriteta, takvo pominjanje se shvata ozbiljnije i doprineće povećanju relevatnosti tog brenda. Ukoliko pominjanje dolazi sa domena slabije reputacije, manje će biti i vrednovano. Sve je, dakle, isto kao da link postoji.
Zašto povratni linkovi gube na značaju? Šta se to promenilo u odnosu na ranije?
Odgovor: Guglov algoritam.
S obzirom na to da je Gugl najpopularniji veb pretraživač, algoritam koji ta kompanija koristi za indeksiranje sajtova i veb stranica najrelevantniji je izvor saznanja o tome šta se i na koji način rangira u onlajn pretrazi.
Nekadašnji algoritam pod nazivom PageRank u prvi plan je isticao upravo značaj povratnih linkova i koristio ih je kao jedan od glavnih signala za indeksiranje. Posle nekoliko ažuriranja, sa ciljem sprečavanja sve češće i sve agresivnije upotrebe nedozvoljenih SEO tehnika (eng. black hat) zarad manipulacije linkovima i uticaja na rezulatte, PageRank je povučen iz igre.
Nakon toga, na scenu je stupio Google RankBrain. Kao specifičan deo celokupnog algoritma Kolibri (eng. Hummingbird) RankBrain se u najvećoj meri oslanja na veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Drugim rečima, sposoban je da sam uviđa sopstvene greške i da na njima uči, donoseći relevatnije rezultate pretrage svaki sledeći put.
Iako je Gugl uvek tajnovit i ne otkriva mnogo činjenica o načinu funkcionisanja algoritma, oni koji se profesionalno bave optimizacijom sajtova došli su do izvesnih zaključaka na osnovu pojedinih Guglovih smernica i svakodnevne analize dostupnih metričkih podataka.
Jedan od zaključaka je sledeći: s obzirom na to da RankBrain ima mogućnost uspešnog prepoznavanja konteksta sadržaja i sam može da donosi odluke o primeni znanja stečenog na osnovu prethodnog iskustva, za njega svako pominjanje određenog brenda, kompanije, uticajnih stručnjaka ili drugih relevantnih činilaca automatski postaje jasan pokazatelj o čemu je reč, čak iako nema linka.
Šta bi moglo da se promeni?
Linkovi su bez sumnje i dalje jedan od najznačajnijh faktora za rangiranje, kao što su uvek i bili. Verujemo da se to neće proneniti preko noći.
Gugl je od samog početka koristio linkove kao referentno sredstvo za procenu autoriteta domena ili pojedinačne stranice. Što više linkova sa relevantnih stranica vodi ka jednoj veb lokaciji, to će sajt steći bolju reputaciju.
Takođe, pominjanje brendova ili naziva kompanija bez povezanog linka nije nešto što se tek sada pojavljuje. Iz različitih razloga, to se i do sada primenjivalo. Postoje i brojni alati koji će korisnike alarmirati ukoliko se njihov brend ili određena ključna reč pomenu bilo gde na internetu u bilo kom kontekstu. Neki od njih su Google aAlerts, Awario, Talkwalker alerts i Mention. Do sada su ih stručnjaci za SEO koristili kako bi imali uvid u potencijalne, ali do tada neiskorišćene prilike za nove dolazne linkove.
A ubuduće?
Možda će u budućnosti takvi alati steći još važniju ulogu u optimizaciji sajtova. Ako ne bude linkova, mogli bi da budu važan izvor saznanja o pominjanju relevantnih naziva ili ključnih reči.
Pored linkova, na rangiranje utiču i drugi faktori. Pominjanje naziva brenda na društvenim mrežama, u sklopu sadržaja objavljenog na blogu ili u video snimku, recimo, pretraživačima takođe jasno ukazuje na kontekst sadržaja, čime se obezbeđuje adekvatnija pozicija u rezultatima pretrage. I na taj način povećava se autoritet jednog domena ili veb stranice.
Internet se iz dana u dan menja i, naravno, ne može se ni očekivati da će sve uvek biti isto. Kampanja povezivanja linkova ubuduće bi mogla biti sveobuhvatnija i integrisati i druge značajne elemente, kao što su onlajn recenzije, koje postaju sve značajniji faktor prilikom indeksiranja sajtova, ali i objave na društvenim mrežama, koje se mogu koristiti za podizanje svesti o brendu, proizvodima ili uslugama.
Sve je uočljiviji i uticaj oblasti odnosa s javnošću (eng. public relations, PR). Procenjuje se da će PR tehnike početi više da se primenjuju u oblasti optimizacije sajtova van stranica (eng. off-page), jer svaki pomen brenda, bilo na društvenim mrežama, veb direktorijumima, forumima ili drugim onlajn portalima, može biti od velike koristi za optimizovanje sajta.
U pitanje se dovodi i pisanje gostujućih članka za blog (eng. guest blogging). Da li će ti članci i dalje biti popularni ili će povlačenjem linkova ova tehnika nestati? Ne možemo da tvrdimo, ali verujemo da će se gostujući članci i dalje biti relevantni, ali sa donekle izmenjenom ulogom. Ciljane stranice na koje vode linkovi iz gostujućih članaka mogle bi da budu zamenjene pominjanejm ciljanih naziva ili reči. Efekat bi i dalje trebalo da bude isti, a cilj postignut na drugačiji način.
Jednom rečju, svako pominjanje na internetu biće još značajnije nego do sada. Poželjno je da to bude u pozitivnom kontekstu, ali čak i u slučaju negativne konotacije u sklopu, recimo, negativnih onlajn recenzija, ne treba očajavati. Ne mora da znači da će to doneti negativne poene prilikom rangiranja na Guglu. Treba voditi računa, ipak, da nijedno loše iskustvo korisnika koje se pominje u recenzijama ne ostane bez adekvatnog odgovora.
Zaključak
SEO, odnosno optimizacija sajtova za onlajn pretragu, u svakom smislu je kompleksan zadatak. Ako u budućnosti zaista dođe do prestanka korišćenja dolaznih linkova u sklopu jedne od najznačajnijih SEO tehnika, ne mora ipak značiti da će i sama tehnika prestati da se koristi.
Možda bi, doduše, ubuduće mogla da promeni naziv. Umesto građenja mreže linkova, moglo bi da se sprovodi, recimo, građenje referenci (eng. reference building) ili jednostavno – građenje reputacije.
U svakom slučaju, biće to i dalje značajan aspekt optimizacije sajtova za onlajn pretragu.
Šta vi mislite, kakva je budućnost izgradnje mreže linkova i povezanih SEO tehnika? Podelite svoja očekivanja sa nama u komentarima ispod teksta.
