Dan internet domena Srbije, popularnije DIDS, ove godine slavi jubilarnu desetogodišnjicu i održan je 5. marta u hotelu Metropol Palace u Beogradu. Ove godine su pod sloganom „Digitalna transformacija je već počela” održana tri bloka panel diskusija.
Domaći i inostrani gosti su u prva dva bloka diskutovali na temu kako je internet promenio i uticao na njihovo poslovanje kako u državnom, tako i u privrednom sektoru. Poslednji blok je bio rezervisan za temu višejezičnosti na internetu i da li domeni poput .срб zaista utiču na očuvanje nacionalnih pisama.
Transformacija državnih servisa
Panele je otvorio Vladimir Manić, direktor Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), uz informaciju da sada ima oko 104.000 registrovanih .rs domena i oko 2.000 registrovanih .срб domena i da veruje da će ove brojke samo rasti.
Na scenu je zatim stupio Vladimir Radunović, moderator prvog bloka i direktor programa sajber bezbednosti i e-diplomatije – Diplo fondacija, koji je predstavio učesnike panela:
- Svetlana Jovanović, viša savetnica pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije u Jedinici za implementaciju strateških projekata, elektronski servisi i razvoj e-uprave
- Duško Sivčević, pomoćnik načelnika u Sektoru za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije, Ministarstvo unutrašnjih poslova
- Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.
Svetlana Jovanović je istakla transparentnost i dostupnost podacima na državnim portalima. Takođe, smatra da će u nekoj skorijoj budućnosti e-uprava postati servis građana, da će usluge biti moguće preko mobilnih telefona i da će to značiti i manje papirologije. Trenutno je fokus na ažuriranju i digitalizovanju postojećih baza podataka kako bi se izgradio centralni registar stanovništva. Za sada je 145 lokalnih poreskih administracija međusobno povezano i povezuju se sve jedinice lokalne samouprave u mrežu i gradi se novi data centar. Takođe, Jovanović je istakla da se radi i na novom portalu e-uprava koji će olakšati interakciju građana sa državom. Jedna od novosti biće i notifikacije koje će obaveštavati građane o skorom isticanju ličnih isprava.
Duško Sivčević smatra da je prvenstveno neophodno menjanje svesti kod građana o korišćenju interneta.
„Veći deo stanovništva nije upoznat sa svim uslugama e-uprave i mnogo njih i dalje čeka u redovima ispred šaltera. Glavno pitanje je da li smo spremni da krenemo napred kad se radi o uslugama i mogućnostima koje nudi internet”, naveo je Duško Sivčević.
Neinformisanost i informatička nepismenost su ocenjeni kao najveći uzroci toga što građani ne završavaju svoje poslove virtuelno, zbog čega bi trebalo raditi na edukaciji.
Slobodan Marković smatra da dosadašnja digitalizacija u državnoj upravi nije donela velike rezultate. Osvrnuo se na pojavu da se 100% dokumenata u državnoj upravi pravi na kompjuteru, a zatim da se 99% štampa kako bi se zaveli i pečatirali. Smatra da Srbija kaska za zemljama Istočne Evrope koje su uvele ove tehnološke novine pre 10 godina. Za kraj, Marković je istakao da postojeće sajtove državne uprave treba optimizovati i glavno pitanje je kako ograničene resurse rasporediti i na šta staviti fokus.
Transformacija u privredi
Moderator drugog bloka bio je Radomir Marković, suosnivač i direktor TAG media, dok su učesnici bili:
- Ilijana Vavan, generalna direktorka kompanije Kaspersky Lab za Evropu
- Roland Hajdner (Roland Haidner), direktor finansija A1 Digital
- Aleksandar Blagojević, menadžer digitalne ekspoziture i podrške klijentima u banci Societe Generale u Srbiji
- Dragan Sajić, vlasnik i urednik portala Garden.rs
Ilijana Vavan je objasnila kako se u kompaniji Kaspersky Lab i dan-danas odvija digitalna transformacija. Kao primer je navela sistem za upravljanje bazom podataka o kupcima (eng. customer relations management, CRM), koji olakšava beleženje klijenata i njihovih podataka radi bolje organizovanosti i lakše pretrage.
„Digitalizacija bez bezbednosti nema nikakvu vrednost”, posebno je istakla Vavan.
Pažnju je posvetila i bezbednosti dece na internetu, kao i činjenici da totalna privatnost na internetu ne postoji i da bezbednost mora da bude na prvom mestu.
U vezi sa bezbednošću i zaštitom podataka na internetu, istaknut je i značaj implementiranja SSL sertifikata na vebsajt, čime sajtovi postaju osigurani enkripcijom i čuvaju se lični podaci korisnika. To je posebno važno za sve one čije onlajn poslovanje podrazumeva prikupljanje osetljivih podataka, poput imena, imejl adrese, broja kreditne kartice i mnogih drugih.
Roland Hajdner predstavio je svoju firmu A1 Digital koja pomaže kompanijama da razumeju i prihvate digitalizaciju kao prednost. Kako su ciljna grupa kompanije A1 druge firme (eng. business to business, B2B), njihovo poslovanje i projekti zavise od oblasti poslovanja klijenata. Kao primer uspešne digitalizacije Hajdner je naveo rad sa sistemom koji može da detektuje da li je neka oprema bila pogrešno korišćena kako bi se izbegle situacije vraćanja opreme uz tvrdnje kupaca da je pokvarena.
Aleksandar Blagojević je pričao o promenama unutar Societe Generale banke, naročito o digitalnoj ekspozituri koja je otvorena 2015. godine. To je, kako je naveo, bilo prvi put u Srbiji, ali i u regionu, da je bilo moguće da se kompletan kredit odobri bez ijednog papira. On je, takođe, naveo da je neophodno promeniti svest ljudi jer mnogi nisu digitalno pismeni i ne koriste bankarske onlajn usluge. Blagojević je pohvalio i otvorenost ove banke ka IT industriji i njihovom programu Generator, koji pruža paket digitalne transformacije za mala i srednja preduzeća sa najboljim idejama za inovacije.
Četvrti učesnik ovog bloka, Dragan Sajić, predstavio je svoju firmu i portal Garden.rs. Ova mala porodična firma iz mesta Cvetanovac je uspela da izgradi svoj brend zahvaljujući vebsajtu. Shvatili su da njihovi klijenti tragaju za brzim informacijama i da žele da steknu predstavu šta im sve treba za jedan vrt ili baštu. U Gardenu su prepoznali moć video materijala, tako da sami snimaju svoje video priloge i na taj način još bolje približavaju svoje poslovanje potencijalnim klijentima.
Transformacija u korist nacija
Treći i poslednji blok je bio posvećen upotrebi nacionalnih pisama u internet domenima. O tome da li višejezični domeni doprinose jezičkom diverzitetu ili su samo novi trend u internet vodama, diskutovali su moderatorka Tamara Vučenović, urednica Obrazovne rubrike na Radiju Beograd 2 i učesnici:
- Leonid Todorov, direktor Udruženja nacionalnih registara Azijsko-pacifičkog regiona, APTLD
- Đovani Sepija (Giovanni Seppia), direktor za spoljne poslove EURid
- Dejan Masliković, pomoćnik ministra, Ministarstvo kulture i informisanja
- Milan Pantelić, menadžer prodaje i prodajne mreže Renault Nissan Srbija za područje bivše Jugoslavije i Albanije.
Leonid Todorov je istakao tehničku nemogućnost da svi jezici budu zastupljeni na internetu. Kao primer je naveo etničku grupu u Africi koja nema alfabet jer se sporazumeva zvižducima i kliktanjem jezika. On smatra da su IDN (eng. internationalized domain names), to jest internacionalizovana imena domena, tržišna niša i da su više društveni a ne komercijalni projekat. Povodom ideje da IDN doprinose višejezičnosti, Todorov smatra da je to veštački pokušaj da se ona promoviše. Naveo je Rusiju i Kinu kao zemlje koje poseduju veliki broj IDN-a i kao objašnjenje toga navodi činjenice da stanovništva ovih država nisu otvorena ka inostranstvu i ne znaju engleski jezik.
Đovani Sepija je, s druge strane, pohvalio IDN kao način osnaživanja ljudi da koriste svoje sopstvene jezike na internetu. Uspeh organizacije EURid, kako je naveo, jeste činjenica da sada sva 24 zvanična jezika Evropske unije mogu da registruju svoje domene i na latiničnom i ćiriličnom pismu.
Dejan Masliković, kao i Sepija, smatra da je borba za upotrebu maternjeg jezika na internetu važna zarad očuvanja kulturnog identiteta. Kao dobar primer očuvanja ćirilice spomeno je kampanju „Negujmo srpski jezik”. Ali, skrenuo je pažnju i na tehničku problematiku koriščenja ćirilice u nazivima domena. Dugački nazivi institucija na ćiriličnom pismu bi mogli da se zamene skraćenicama, ali to je kompleksna i tehnička tema koja iziskuje mnogo planiranja.
Iz ugla nekoga ko koristi internacionalizovani domen za onlajn poslovanje, Milan Pantelić je predstavio Motrio sajt, servisnu mrežu koja nudi popravke automobila kao i rezervne delove. Izdvojili su se od konkurencije time što su koristili nešto što drugi konkurenti nemaju – ćirilično pismo na svom sajtu i sajt na .срб domenu.
Zaključak
„Digitalna transformacija je već počela.” Tako glasi slogan ovogodišnje konferencije DIDS i to svakako odražava realnost.
Ipak, ono što usporava ovaj proces jesu zakonske regulative i manja involviranost države, kao i informatička nepismenost stanovništva uz određenu dozu tehnofobije.
Sredstva bi trebalo kanalisati u dva pravca; ka tehnološkim inovacijama koje bi olakšale i ubrzale poslovanja kako administrativnim radnicima tako i klijentima, kao i ka edukaciji građana kako bi prihvatili ove inovacije i shvatili koliki je njihov značaj.
Izvor slika: RNIDS
