Interpersonalne veštine predstavljaju alate kojima se služimo u svakodnevnoj interakciji sa drugima. Prisustvo ovih veština bitan je faktor uspeha, kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu. Upravo zato, opravdano je to što njihov razvoj traži predan rad barem dok ih optimalno ne usavršite. Način na koji komuniciramo vremenom postaje navika. Možda ste tokom odrastanja razvili one dobre što je odlično.
Sa druge strane, ukoliko su navike koje ste razvili loše, sigurno vam se dešava da ne uviđate zbog čega često nailazite na nesporazume i konflikte u komunikaciji.
Ukoliko u svom okruženju imate osobu koja je orijentisana na aktivno slušanje, davanje konstruktivnog feedback-a, a uz to je timski igrač i empatija joj nije strana, definitivno se radi o nekome od koga možete nešto da naučite. Svaki razvoj kreće se od identifikacije problema ili slabosti, preko definisanja cilja i plana njegovog realizovanja do konkretnog razvoja određene veštine koja može da se implementira u svakodnevnu interakciju.
1. Šta čini dobar dijalog
Dobre komunikacione veštine su najvažnija odlika interpersonalnih odnosa. One omogućavaju efektivan prenos poruka bez kreiranja nesporazuma i sukoba. Interpersonalne veštine možemo podeliti na verbalne i neverbalne. Osnova efikasne komunikacije je aktivno slušanje. Dobar komunikator je uvek i odličan slušalac. Pre davanja bilo kakve povratne informacije, važno je da naučite da pomno i strpljivo slušate.
Savladavanjem osnova komunikologije osiguravate razvoj uravnoteženih veza i odnosa. Suština verbalne komunikacije je veština prenošenja jasne poruke tako da je vaš sagovornik razume baš onako kako želite. Prilagodite svoj iskaz kompetencijama i slabostima drugog. Oblikovanje misli u verbalni sadržaj koji ćete dalje prezentovati na najbolji mogući način jeste nešto na čemu se uči i vežba.
Neverbalna komunikacija je, takođe, alat koji bitno može da promeni čitav koncept, tok i izgled razgovora. Uključite kontakt očima i prilagodite ton vašeg glasa. Govor tela, mimika i gestikulacija ostavljaju dubok utisak, a otvoren stav i držanje pomoći će vašim sagovornicima da vam slobodnije i lakše pristupe. Dajte drugima priliku da govore i salsušajte ih do kraja.
2. Prepoznajte veštine na kojima želite da radite
Ne traže sve radne pozicije visoko razvijene interpersonalne veštine. Sve i da češće radite sami ili od kuće i vaš rad ne iziskuje preteranu komunikaciju sa drugima, uvek ste član nekog kolektiva. Porodica i prijatelji su, takođe, vaš tim. Bilo da se radi o privatnom ili profesionalnom planu, biti vešt u zdravoj razmeni informacija, misli i emocija uvek je od koristi.
Prvi korak ka unapređenju jeste da osvestite svoje slabosti. Možda već uviđate šta je ono na čemu treba da radite, a možda će vam biti potreban komentar vaših prijatelja ili kolega. Takođe, postoji niz onlajn testova putem kojih možete proceniti svoje interpersonalne veštine i otkriti šta je ono što biste mogli da usavršite.
Zašto je to dobro?
Nekome su potrebne dobre pregovaračke ili debatne veštine, nekome veštine aktivnog slušanja i razvijena empatija, a neko će morati da radi na usavršavanju sposobnosti savetovanja i rešavanja problema ili konflikata. Nema potrebe za preplavljivanjem. Delajte u skladu sa svojim karakterom, potrebama, ali i radnom pozicijom koja vam je namenjena.
3. Pozitivan stav kao prvi princip dobre komunikacije
Ljudi vole da budu okruženi onima koji su pozitivni i optimistični. Bilo da se radi o konkretnom problemu ili svakodnevnoj komunikaciji, uvek ćete se pre obratiti osobi vedrog duha, zar ne? Jačanju pozitivnog stava doprinosi podsećanje na sve ono dobro što imate ili radite.
Pisali smo o ravnoteži poslovnog i privatnog gde smo skrenuli pažnju na značaj usmeravanja na sadašnji trenutak. Ukoliko ste uznemireni na privatnom planu, dublje prepuštanje poslovnim zadacima i okruženju učiniće da zaboravite ono što vas opterećuje. Takođe, bićete prisutniji kako na radnom mestu, tako i u interpersonalnim odnosima koje uspostavljate i razvijate.
Obratite pažnju na druge. U redu je da zainteresovanost za vaše kolege bude srazmerna onome koliko vremena, na dnevnom nivou, provodite zajedno. Da biste učvrstili odnose u svom timu, nije potrebno da o svima znate sve. Važno je da znate dovoljno za to da svima na adekvatan način možete da pristupite.
4. Budite oprezni
Etiketiranje predstavlja jednu od osnovnih prepreka u komunikaciji. Ne dozvolite da predrasude formirane prvim utiskom ili iskazima drugih oblikuju vaš interpersonalni pristup. Imajte svoj stil i trudite se da u poslovnoj komunikaciji on bude prijatan, ali i objektivan.
Postoje dve krajnosti koje treba da izbegnete. Pravdanje i objašnjavanje sa jedne strane i pasivno agresivne i impulsivne reakcije sa druge. Ako niste okrenuti dobrom i ne cenite sebe dovoljno, nesigurnost i bespomoćnost osećaće se kroz način na koji pitate ili odgovarate. Takođe, prećutkivanje i gomilanje nezadovoljstva uticaće na pojavu nepromišljenosti i ishitrenosti u komunikaciji.
Budite posredni i jasni. Oblikovanje iskrenog i prilagođenog pristupa se vežba, a sloboda i direktnost u razgovoru brišu brojne mogućnosti za nesporazum. Ne forsirajte razgovor. Ukoliko se radi o introvertu, osobi koja ima loš dan ili više voli pisanu komunikaciju, ispoštujte to. Dijalog na kojem bespotrebno insistirate može vrlo lako da se pretvori u monolog uz izostanak sveke povratne informacije.
5. Emocionalna i socijalna svest
Uravnoteženi socijalni odnosi nisu značajni samo za vaš privatni život, već i za vaše poslovno okruženje. Rad u kolektivu iziskuje otvorenu komunikaciju, traži da aktivno postupate i mislite, ali i da spremno prihvatate sugestije i kritike drugih. Socijalno inteligentni ljudi imaju razvijenu empatiju, pouzdani su i snalažljivi. Radite na tome da razvijete veštine rešavanja konflikata, ali i racionalan odnos prema problemskim situacijma.
Poslovna atmosfera se ipak po mnogo čemu razlikuje od svakodnevnih i neposrednih situacija. Ponekada ćete na radnom mestu biti uvređeni ili isprovocirani. Ipak, to nije razlog za reagovanje. Kontrola nad sobom i svojim emocijama neophodna je za funkcionalno radno okruženje. Jednom savladana veština samoupravljanja omogućiće vam da se vrlo lako suočite i izborite sa svojim frustracijama i nezadovoljstvom.
Visoko emocionalno i socijalno inteligentni ljudi lakše uspostavljaju harmoniju na svim životnim poljima. Kako biste bili dobri u prepoznavanju i razumevanju emocija svojih sagovornika, neophodno je da prvenstveno budete objektivni u identifikovanju sopstvenih emocija, njihovih uzroka i uticaja.
Za kraj
Interpersonalne veštine obuhvataju niz kompetencija koje oblikuju vaš pristup prema drugima. Način na koji postupate, pitate ili uzvraćate, uvek je obojen vašim iskustvom, ali i pogledom koji imate na svet i ljude. Putem usavršavanja komunikacionih, liderskih i timskih veština, ali i kroz razvoj sposobnosti kontrole svojih emocija i razumevanja emocija drugih jačate svoju interpersonalnost.
Ne zaboravite da pozitivan stav ima moć da oboji svaki dijalog koji vodite. Postoji niz korisnih edukacija i treninga baziranih na jačanju vašeg stava, ponašanja i poslovne etike. Svi oni polaze od osnovnih komunikacionih veština i protežu se do razvoja visoke asertivnosti. Takođe, unapređivanjem svog interpersonalnog pristupa ne doprinesete samo poslovnim relacijama i organizacionoj kulturi firme, već i ličnim interpersonalnim odnosima koje uspostavljate.
