Možda nikada niste čuli za termin „mikrointerakcije“. Možda vam deluje da je rezervisan samo za IT stručnjake. Možda biste sa sigurnošću rekli da tako nešto nikada niste videli. Ipak, realnost je skroz drugačija.

Sa njima se svakodnevno susrećete  na gotovo svim digitalnim uređajima i aplikacijama. „Govore“ vam da li ste ukucali dobru šifru na nalogu, traže vam da potvrdite da li hoćete da izađete iz nekog dokumenta, omogućavaju vam „undo“ kad pogrešite, čuju se kada palite računar ili uspešno uradite neki zadatak. Sve su to miktrointerakcije.

Definišu se kao parovi koji uključuju „okidač“ i povratnu informaciju pri skoro svakom potezu u korišćenju digitalnog uređanja. Okidač je input korisnika ili promena u stanju samog sistema (računara ili aplikacije), a povratna informacija je odgovor na okidač u vidu određene promene (obično vizuelne) u korisničkom interfejsu (user experience). Da bi se nešto zvalo mikrointerakcijom, neophodno je da se ispune oba uslova.

Deluje komplikovano, ali primeri demantuju:

  • Skrolbar (skrollbar) odnosno traka za pomeranje – okidač dolazi od korisnika tj.on je taj koji pomera traku, a fidbek (feedback) je vizuelna promena lokacije na stranici
  • Osvežavanje stranice – korisnik je pokretač, povratna informacija je promena u vizuelnom iskustvu korisnika
  • Obaveštenje o imejlu – okidač dolazi od sistema; fidbek je obaveštenje korisnika o dolasku novog mejla
  • Digitalni alarm – aktiviran od strane sistema; audio i vizuelne povratne informacije o ispunjenju vremenskih uslova
  • Potvrda preuzetih akcija – kada aktivirate izvršenje bilo koje operacije na računaru ili nekoj aplikaciji, sistem vas često „pita“ da li sigurno ćelite da se to izvrši i tako vam omogućava i da se predomislite

Zašto su mikrointerakcije važne?

Mrkointerakcije imaju ulogu da komuniciraju sa korisnikom, obaveštavaju o stanju preuzetih akcija, ali i da korisničko iskustvo učine zanimljivijim.

Sve ove funkcije mogu se grupisati u tri grupe:

Prikazivanje statusa sistema

Komunicirajući o trenutnom statusu sistema, korisnici se osećaju osnaženim i angažovanim. U tom smislu, moguća su dva pravca – informacije o akcijama koje su u toku i informacije o neophodnosti preduzimanja dodatnih koraka.

Akcije koje su u toku

Kada je reč o akcijama koje su u toku, sistem obaveštava korisnika da radi na tome da odgovori na njegove zahteve. Tada sistem pokazuje vreme čekanja najčešće vizuelnim elementom (kružić koji se okreće) ohrabrujući ga da ostane pri toj akciji dok se ne desi željena radnja. Na primer, kada osvežavate neku stranicu, kružić koji se okreće pokazaće vam da treba da sačekate učitavanje novih postova.

Neophodni dodatni koraci

Ponekad sistem komunicira da su mu neophodne dodatne akcije kako bi izvršio radnju u potpunosti. Nakon inicijalnog okidača, mikrointerakcije pokazuju da je sistem „na čekanju“ i da su mu potrebne dodatne informacije. Ovaj tip interakcije ohrabruje korisnika da nastavi interakciju. Primer za ovo je situacija kada na mobilnom telefonu ili tabletu označite neku ikonicu, ona se potom blago zatrese i čeka na konačno izvršenje (brisanje ikonice, njeno premeštanje…).

Prevencija grešaka

Mikrointerakcije zlata su vredne kada načinimo neki korak, slučajno ili namerno, ali se ispostavi da ne želimo da ga izvedemo do kraja. Ovo se prvenstveno odnosi na opciju „undo“ i ponovnog ukucavanja podataka

„Undo“ opcija

Svi prave greške i, u digitalnom svetu, ovo znači da ponekad na nešto kliknemo slučajno. Sistem ovakve situacije možete olakšati opcijom „undo“. Posebno je koristan u office paketu kada želite da „opozovete“ neke korake. Primer za „undo“ u novijim aplikacijama je i ikonica srca kada nešto lajkujete na Instagramu pa opozovete identičnim klikom na srce.

Prevencija ponovnog unosa podataka

U procesu kreiranja naloga na različitim društvenim mrežama od dosadnog popunjavanja formulara, gore je samo ako negde pogrešite. Kako ne biste ponovo unosili podatke, sistem vas na vreme obaveštava da vaša lozinka nije dovoljno „jaka“ ili da ne ispunjava uslove. Dok kucate, ako lozinka ispunjava uslove, sistem je usvaja automatski. U suprotnom vas obaveštava da zastanete i uskladite je sa zahtevima.

Komuniciranje brenda

Da li će jedan proizvod u odnosu na drugi pružiti bolje korisničko iskustvo, nekada zavisi velikim delom od mikrointerakcija koje tada imaju makro ulogu. Stručnjaci u onlajn biznisu znaju da korisnicima treba pružiti dodatnu vrednost. To znači da osim zadovoljenja određene potrebe, korisniku treba ponuditi i zabavu, interakciju, prijatan vizuelni interfejs…

Na primer, aplikacije za upravljanje zadacima (Asana, Jira, Trello) sve imaju isti cilj – vođenje biznisa onlajn. Međutim, uvođenje mikrointerakcija mogu da obezbede konkurentsku prednost. Ukoliko nakon urađenog zadatka, korisnik dobije čestitku, balone koji iskaču ili neki prijatan zvučni signal, to će učiniti da se oseća povezanijim sa vašim brendom.

Primer komunikacije uređaja odnosno brenda sa korisnicima su i mikrointerakcije u vidu zvučnih i svetlosnih signala. Kada se određeni uređaj uključuje ili isključuje, dobra je praksa da se na jedinstven način „oglasi“, istovremeno komunicirajući sa korisnikom i praveći razliku u odnosu na slične proizvode na tržištu.

I da zaključimo – mikrointerakcije zapravo imaju makro ulogu u komunikaciji sa korisnicima. Poznato je da uspevaju oni brendovi koji obraćaju pažnju na detalje, pružajući dodatnu vrednost. Stoga, nemojte ih svahatati nebitnim nego omogućite vašem proizvodu taj „šlag na torti“.

Marija Grbić

Marija je 26-godišnja novinarka i komunikološkinja. Bar po obrazovanju. Po sili zakona, bavi se marketingom. Voli prirodu, tišinu i slatkiše. Ne voli filozofiranje i nepraktične ljude. U slobodno vreme previše visi na Instagramu i uči o digitalnom marketingu.