Da nije bilo ovih poznatih dizajnera, čovečanstvo bi izgledalo drugačije. Jedan web, jedan grafički i jedan industrijski dizajner oblikovali su svet kakav danas poznajemo. Ono što im je zajedničko jeste oblikovanje proizvoda spram potreba korisnika, originalnost i samopouzdanje. Iz njihovih životnih priča, lekcije mogu da izvuku generacije dizajnera širom sveta.Predstavljamo vam Jakoba Nilsena, Dejvida Karsona i Džonatana Ajva.
Jacob Nilsen iliti kako pojednostaviti upotrebu web stanica
To što danas (uglavnom) u jednoj sekundi možemo da odemo sa jedne stranice sajta na drugu, da se brzo krećemo kroz sajt ili za dve sekunde skinemo neki materijal sa interneta, dugujemo danskom informatičkom inženjeru Jakobu Nilsenu (Jakob Nielsen). On je zaslužan za principe prilagođavanja sajtova i aplikacija potrebama korisnicima, koji su veoma važni za svakog ko ima bilo koji sadržaj na internetu.
Jakob Nilsen je doktor nauka u web-usability oblasti i nadaleko je poznat među web dizajnerima. Osnivač je pokreta za brza i jeftina poboljšanja korisničkog iskustva i autor mnošta principa u UX i UI dizajnu. Svetski mediji ga zovu „guruom jednostavnosti upotrebe web stranica“ (web page usability) i „kraljem jednostavne upotrebe sajtova“.
Rad na jednostavnosti upotrebe weba i njegovom prilagođavanju običnom korisniku započeo je 1983, a edukacijom web dizajnera širom sveta bavi se od 1995. godine. Tako je od tada do danas prošao kroz sve generacije kompjutera, što po sopstvenom priznanju, smatra izuzetno korisnim za sagledavanje trendova ponašanja korisnika.
Prva decenija njegove karijere bila je usmerena na dva pitanja: kako da se principi jednostavnosti upotrebe web stranica integrišu i kako da se poboljša upotrebljivost online informacija. U tim prvim godinama rada bio je na meti kritičara koji su isticali da se user-friendly principi ne mogu primeniti na sajtove, nego samo na softverske aplikacije. Ipak, Nilsen tvrdi da se njegove metode mogu odnositi na „sve što ima korisnički interfejs“
„Specifične smernice će se razlikovati, ali univerzalni principi su diktirani psihologijom ljudskom uma“, rekao je Nilsen.
Po njegovom mišljenju, najbolji način da se testira lakoća upotrebe web sajta obuhvata tri koraka:
- pronađite reprezentativnu ciljnu grupu (ne prijatelje ili rođake, nego zainteresovane persone za vaš proizvod, uslugu ili bilo šta čime se bavite)
- zamolite ih da na sajtu izvrše realne „zadatke“ odnosno da probaju da zadovolje svoje realne potrebe
- pustite ih da kažu svoje utiske, bez vašeg prethodnog sugerisanja i objašnjavanja
Kada je reč o principima jednostavnosti upotrebe web stranica, Nieslen nije isključiv. Zapravo, njegovo stanovište je da su oni moraju prilagoditi prirodi i cilju vašeg sajta. Na primer, ukoliko vaš sajt zahteva nešto složeniju navigaciju ili više sadržaja, to nećete izbegavati i da napravite, imajući u vidu ponašanje i navike prosečnog korisnika.
U dizajnerskim krugovima poznat je njegov UX zakon:
„Korisnici provede više vremena na drugim sajtovima, nego na vašem. Stoga, kada ljudi kumulativno prikupe iskustva sa svih drugih stranica, to doprinosi njihovom razumevanju toga kako web sajt treba da radi. I ako vaš sajt radi kao većina drugih, kada ga neko poseti, znaće kako da ga koristi. Sa druge strane, ako prekršite ovaj zakon, samo da biste se razlikovali od drugih ubacujući nešto drugačije, onda će vaši posetioci biti zbunjeni i neće znati da koriste vaš sajt. Posledica je da tako gubite posetioce i potencijalne klijente“.
David Carson – „Izađi iz kutije“
Iako se čini da je grafički dizajn novijeg datuma, činjenica je da njegovi počeci sežu u rani 20. vek. Brojni talentovani dizajneri su ga oblikovali i uticali na trendove čije obrise i danas vidimo, ali ovoga puta izdvajamo čuvenog Dejvida Karsona (David Carson).
Ono što mladi dizajneri mogu da nauče od Karsona jeste da je ključ uspeha u inovativnosti. Njegovo osnovno načelo kojim se vodio od samih početaka bilo je „break the rule“ (kršiti pravila). Ne sledeći mejnstrim pravila dizajna, postao je poznat po manje strogoj estetici i upotrebi eksperimentalne, „grunge“ tipografije koja je 80-ih godina, kada je počinjao, bila prava revolucija na dizajnerskoj sceni.
Rođen je 1955. godine u Americi. Po obrazovanju je sociolog, a po slobodnom izboru dizajner i surfer. U dizajnerskom radu oduvek se vodio ličnim osećajem, buntovnim stavom i smelošću. Originalan i jedinstven, nikada nije pratio osnove dizajnerske komunikacije.
Na primer, njegov raspored teksta uglavnom ne prati uobičajen red i postavku, nego je nekonvencionalan, u neredu i gotovo nečitljiv. Slike zaklanjaju tekst, stvarajući utisak nedovršenosti reči ili rečenice. Tako je Karson poznat po pokretu „kraj štampe“.
Njegov prvi kontakt sa dizajnom bio je 1980. godine na Univerzitetu u Arizoni tokom dvonedeljnog kursa grafike. Karijeru je započeo u magazinu Transworld Skateboarding, a najveći uspon, koji ga je posle proslavio, doživeo je kao umetnički direktor lista Ray Gun. Tako je dugo bio poznat kao dizajner magazina.
Devedesetih godina proširio je polje delovanja na branding, te je sarađivao sa kompanijom Nike, Mercedez Benzom, Pepsi kolom i Majkrosoftom.
Dugo je trpeo kritike kolega da je pogazio osnovne principe i temelje dizajna upravo zbog nekonvencionalnog stila. Ipak, različitost ga je dovela do titula „najpoznatijeg dizajnera na svetu“ (međunarodni časopis za dizajn CASA) i „najguglanijeg dizajnera ikada“ (časopis Eye).
Jonathan Ive – „Dizajn nije kako nešto izgleda, dizajn određuje naše iskustvo“
Lojalnost kupaca određenom brendu ne dolazi samo od performansi proizvoda, nego i od njegovog dizajna i načina upotrebe. Nije dovoljno da nešto „dobro radi“, klijentu morate pružiti udobnost, osećaj važnosti u društvu i lično samopouzdanje pri korišćenju vašeg proizvoda ili usluge.
Ovo je možda najbolje shvatio Džonatan Iv (Jonathan Ive), najpoznatiji product dizajner modernog doba koji je ovaj epitet stekao dizajnirajući Apple uređaje. Uspehom u revolucionarnoj kompaniji računara, pametnih telefona i mp3 uređaja, dokazao je da potražnja za gedžetom ne zavisi isključivo od njegove brzine i mogućnosti, nego i od dizajna.
Džonatan je studirao umetnost i dizajn na Newcastle Polytechnic akademiji (danas Northumbria University) u Velikoj Britaniji. Nakon diplomiranja, radio je u britanskoj dizajnerskoj kompaniji Tangerine čiji je klijent, između ostalog, bio i Apple. Nekoliko godina kasnije (1992) Apple je Džonatanu ponudio full-time poziciju u njihovom sedištu u Americi. Ovaj je to prihvatio, ali se njegov uticaj u dizajnu Apple uređaja nije osetio sve do povratka suosnivača Stiva Džobsa (Steve Jobs) u kompaniju 1997. godine.
Verujući da su uređaji postali centar naših života, Džonatan je u kompaniji Apple dizajnirao mašine koje su uglađene, lake za dodir i koje pružaju osećaj udobnosti. Njegove vodilje, lakoća i jednostavnost upotrebe, dolaze od obsesivne posvećenosti detaljima koje se često previđaju.
I nije li tako? Ako ste srećnici da ste imali u rukama neki Apple uređaj, samo se setite njihovih tankih, glatkih, prefinjenih ivica koje pružaju neverovatan osećaj udobnosti.
Od dolaska u Apple Džonatan je bio na različitim pozicijama, između ostalog i potpredsednik i predsednik odeljenja za dizajn. On je dizajnirao iMac 1998 koji je te godine dostigao prodaju od dva miliona. Tako je Apple posle trogodišnje krize (od 1995) prvi put postao profitabilan.
Iz njegove zamisli, između ostalih, nastali su ikonički dizajni iPod prenosivog MP3 uređaja (2001) iPhone (2007), Apple ručni sat (2015) i Apple park (Apple-ovo sedište, 2017). Do sada je dobio brojna priznanja, između ostalog, šest „Black Pancil“ nagrada. Njih dodeljuje britanska organizacija za dizajn i reklamnu industriju Design and Art Direction (D&AD) za revolucionarna dostignuća u dizajnu.
U jednom od retkih intervjua, ispričao je kako je jedan čas vajarstva oblikovao njegov viziju kreativnosti.
„Naše profesionalne veštine se razvijaju ponavljanjem. Naša kreativnost, uz duboku brigu i pažnju. Opsednut sam pokušajima da duboko razumem opštu prirodu ideja. Razumevajući njihovu prirodu, obično imam više ideja i imam obavezu da brinem o njima, štitim ih i razvijam. Ideje su, po definiciji, uvek krhke. Da su rešene, ne bi bile ideje; to bi bili proizvodi koji su spremni za isporuku.“
Kompaniju Apple napustio je 2019. godine i sa australijskim dizajnerom nameštaja Markom Njusonom (Marc Newson) otvorio dizajnersku kompaniju LoveFrom.
