12 UX mitova koje svaki dizajner treba da odbaci u 2025.

Iako neke od ovih zabluda možda nisu previše štetne, većina nosi ozbiljne rizike – od bespotrebnog trošenja resursa do smanjenog zadovoljstva korisnika. Jedini način da ih izbegnete jeste da se suočite s mitovima o UX-u i zamenite ih činjenicama.

Hajde da istražimo ove pogrešne pretpostavke proučimo i kako ih možete prevazići.

12 najčešćih mitova o UX dizajnu

Možda u neke od zabluda o UX dizajnu koje su ukorenjene u industriji verujete i vi. Proverite u nastavku.

1. UX se tiče samo web dizajnera

Suprotno uvreženom mišljenju, UX se ne svodi samo na odabir boja ili sitne izmene rasporeda elemenata. Ova oblast se bavi celokupnim korisničkim iskustvom – načinom na koji ljudi komuniciraju sa svakim aspektom vašeg proizvoda ili usluge.

Za korisnike nema velike razlike između eror poruke i loše osmišljene navigacije – oba problema su im podjednako frustrirajuća. Isto tako, vaš marketinški tim može kreirati vizuelno privlačan dizajn i obećati besprekoran proizvod, ali ako je proces prijave zbunjujući, celo korisničko putovanje može pasti u vodu.

Kada menadžeri proizvoda donose odluke o funkcijama bez osluškivanja potreba korisnika, često stvaraju probleme koje dizajn sam po sebi ne može da reši. Odličan UX ne nastaje u izolaciji – on je rezultat timskog rada.

Pisci, developeri, analitičari i korisnička podrška, svi imaju ulogu u oblikovanju načina na koji korisnici doživljavaju proizvod. Da bi projekat prevazišao puku estetiku i ponudio pravu vrednost, svako ko je uključen treba da doprinese.

Ukratko, UX nije samo posao dizajnera – nego odgovornost svih.

2. Pravilo pamćenja i njegova pogrešna interpretacija

Čuveno pravilo „7±2“ potiče iz istraživanja iz 1956. godine, kada je kognitivni psiholog Džordž Miler otkrio da ljudi mogu održati oko sedam informacija u kratkoročnoj memoriji.

Vremenom je ovo istraživanje pogrešno tumačeno kao pravilo prema kojem bi meniji i liste u digitalnim interfejsima trebalo da sadrže najviše sedam opcija kako ne bi preopteretili korisnike.

Međutim, Miler nije proučavao dizajn interfejsa, već pamćenje u kontrolisanim laboratorijskim uslovima – što se bitno razlikuje od načina na koji ljudi koriste digitalne proizvode.

U stvarnim situacijama, korisnici se oslanjaju na vizuelne smernice, kategorije i pretragu, zbog čega mogu bez problema da upravljaju znatno većim brojem opcija.

Zamislite aplikaciju za kupovinu namirnica sa 20 kategorija – korisnici ih ne uče napamet, već ih samo pregledaju i biraju ono što im treba. Ako se slepo držite pravila „7±2“, postoji rizik da previše pojednostavite interfejs i otežate korisnicima da pronađu ono što traže.

3. Korisnici mrze skrolovanje

Da korisnici zaista mrze skrolovanje, „doomscrolling“ kao koncept ne bi postojao, zar ne? Iako nijedan dizajner ne želi da kreira sajt koji podstiče beskrajno čitanje, ne možemo poreći da je skrolovanje postalo prirodna aktivnost.

Ljudi ga doživljavaju kao gotovo nesvestan, prirodan pokret. Zato platforme poput Instagram-a, TikTok-a i Reddit-a bez problema povećavaju broj korisnika i vreme provedeno u aplikaciji.

U 2024. godini, prosečan Amerikanac je proveo dva i po sata u tzv. ‚‚dream scrolling-u” – pregledajući stvari koje bi želeo da ima jednog dana, čak i ako ih trenutno ne može priuštiti.

Kod dužeg sadržaja, skrolovanje često funkcioniše bolje nego razbijanje teksta na više stranica. Sajtovi poput Mediuma ili The New York Times-a koriste neprekidno skrolovanje kako bi zadržali pažnju čitalaca.

Ključ je u tome da učinite skrolovanje vrednim. Kada je sadržaj jasno strukturiran i lako upijajući, korisnici će rado nastaviti dalje. Pitanje nije da li će skrolovati, već da li ono što se nalazi „ispod prevoja“ dovoljno privlači njihovu pažnju.

4. Video sadržaj je obavezan

Suprotno uvreženom mišljenju, video nije kičma svakog sajta. Istina je da može ispričati priču i privući pažnju korisnika, ali nije univerzalno rešenje.

Recimo, SaaS kompanija će verovatno promovisati novu funkcionalnost u kontrolnoj tabli putem modernog video objašnjenja. Ali šta ako sažet infografik može da prenese istu poruku još efikasnije? Uvek je publika ta koja diktira pravi izbor.

Video sadržaj nosi određene kompromise:

• Uglavnom zahteva više vremena i resursa u odnosu na jednostavnije forme sadržaja.
• Može se desiti da ne uspe da angažuje korisnike, posebno ako su u žurbi i nemaju vremena da ga pogledaju.
• Automatska reprodukcija videa u pozadini često frustrira posetioce i može ih odvratiti od onoga što ste želeli da im prenesete.

S druge strane, kada se koristi promišljeno, video može učiniti čuda. Na primer, tutorijal za dizajnerski softver može pojednostaviti složene procese i povećati angažovanost.

Uspeh leži u odabiru formata koji zaista podržava korisničke ciljeve. Nemojte se automatski oslanjati na video samo zato što je popularan – zapitajte se da li poboljšava ili ometa korisničko iskustvo.

5. Pravilo „tri klika“ je najbolji pristup

Ideja da svaki sajt treba omogućiti korisnicima da pronađu informacije u tri klika može delovati razumno na prvi pogled, ali zapravo se radi o mitu koji previše pojednostavljuje dobar dizajn. Upotrebljivost sajta ne određuje striktan broj klikova, već to koliko je navigacija intuitivna i glatka.

Na primer, e-commerce sajt može imati stotine proizvoda, a korisniku može biti potrebno više od tri klika da pronađe ono što traži. Međutim, ako svaki korak ide logičnim putem, proces će im delovati efikasno, a ne frustrirajuće.

U kvalitetnom UI/UX dizajnu treba da:

• težite jasnoj i intuitivnoj navigaciji umesto da postavljate stroge limite broja klikova;
• vodite korisnike ka njihovim ciljevima kroz dosledne i logične putanje;
• stavite upotrebljivost i kvalitet sadržaja na prvo mesto.

6. UX dizajn služi samo da vizuelno ulepša proizvod

Verovanje u ovaj mit svodi dizajn na puku dekoraciju. UX dizajn nije samo pitanje estetike – već i funkcionalnosti.

Zamislite mobilnu aplikaciju sa besprekornim vizuelnim stilom, ali lošom navigacijom. Koliko god bila atraktivna, korisnici će je brzo napustiti ako ne mogu lako da obave osnovne zadatke.

Dobar UX dizajn treba da pronađe balans između lepote i upotrebljivosti. Uzmimo za primer Apple – njihovi proizvodi nisu samo vizuelno privlačni, već i intuitivni za korišćenje. Isto važi i za nešto savim jednostavno, kao što je stolica: ako izgleda sjajno, ali je neudobna, onda nije dobro dizajnirana.

Herman Millerova Aeron stolica je odličan primer pravog dizajna – spoj udobnosti, izdržljivosti i estetike. To dokazuje da odličan dizajn nije samo lep na oko, već je i funkcionalan, intuitivan i prijatan za korišćenje.

7. Unikatan dizajn je uvek bolji

Ako želite da zbunite korisnike, sakrijte navigacioni meni na mestu gde ga nikada ne bi očekivali. Ako vam se ta ideja ne dopada, to je zato što dobar dizajn često počiva na prepoznatljivim obrascima, a ne na radikalnoj originalnosti.

Ikonica lupe za pretragu možda nije revolucionarna, ali funkcioniše jer je svi odmah prepoznaju. Za razliku od jedinstvenih rešenja koja zahtevaju da se korisnici prilagođavaju, poznati dizajnerski obrasci omogućavaju im da se intuitivno kreću kroz interfejs.

To, naravno, ne znači da dizajn mora biti dosadan. Brendovi mogu biti kreativni i inovativni unutar okvira koji su korisnicima već razumljivi.

Ključ uspeha leži u osvežavanju postojećih koncepata bez narušavanja njihove upotrebljivosti. Najbolji dizajn ne odbacuje ono što funkcioniše – on to usavršava.

8. Nije uvek potrebno testirati nacrte dizajna

Možete to nazvati „strategijom“ jer poznajete publiku, ali preskakanje testiranja korisnika nije ništa drugo do kockanje. Nacrti dizajna zasnovani su na pretpostavkama, obično o potrebama, ponašanju ili kontekstu korisnika, a čak i najbolje pretpostavke mogu biti potpuno pogrešne.

Testiranje ne bi trebalo samo da potvrdi dizajn, već da otkrije šta bi mitovi o UX metrikama mogli da sakriju. Samo metrički podaci ne mogu vam reći kako dizajn izgleda stvarnim korisnicima ili da li zaista rešava njihov problem.

Zamislite novi interfejs koji na papiru izgleda savršeno, ali frustrira korisnike u praksi. Možda je navigacija logična za dizajnera, ali deluje nezgrapno za nekog ko nije upoznat sa njom. Testiranje pomaže da uočite ove razlike i preskočite jedan od najčešćih UX mitova.

9. Tekst dolazi na red tek kada završite sve ostalo

Čekanje da završite dizajn pre nego što se posvetite tekstu može biti greška. Sadržaj je jednako važan deo korisničkog iskustva kao i izgled ili funkcionalnost. Ako ga tretirate kao nešto što će doći kasnije, može se desiti da bude disonantan, čak i irelevantan.

Tekst mora odražavati ciljeve korisnika i voditi ih kroz iskustvo, inače vaš dizajn neće biti uspešan. Zbog toga bi trebalo koristiti UX ankete. Tako možete dobiti direktne povratne informacije i osigurati da vaše UX pisanje bude angažujuće i rezonuje sa korisnicima.

Kada razumete šta korisnici zaista žele od vašeg sajta, izbor reči postaje jasniji. One ne treba samo da se uklope u dizajn, već da ga unaprede, čineći sve, od dugmadi do naslova, postavljenim s namerom.

Izuzetan dizajn zahteva da tekst bude pažljivo integrisan, a ne samo ubačen na kraju. Zapravo, reči bi trebalo da budu sloj koji sve povezuje.

10. Možete dizajnirati bez jasnih ciljeva oko strukture sadržaja

Pokušaj dizajniranja bez jasne strukture sadržaja podseća na polaganje cigli bez da znate da li gradite kuću ili školu. Na površini sve može izgledati u redu, ali neće funkcionisati onako kako treba.

Snažan dizajn počinje s jasnim ciljem. Postavite sebi pitanje: šta korisnici treba da znaju, osećaju ili rade kada stignu na stranicu?

Uzmimo za primer početnu stranicu. Ako je cilj povećati broj prijava, svaki element, od naslova do rasporeda dugmadi, mora usmeravati posetioce ka tom cilju.

Zato vam je potreban efikasan UX wireframe kao radni vodič. On prikazuje tok sadržaja i osigurava da vaš dizajn podržava poruku.

Ako preskočite ovaj korak, bićete prepušteni improvizaciji, često s tekstovima i vizualima koji se ne uklapaju. Rezultat? Sajt koji izgleda dobro, ali ostavlja korisnike frustrirane i zbunjene.

11. Nema razlike između UI i UX dizajna

Svaki dizajner zna da UI i UX često idu ruku pod ruku, ali nije svima jasno da oni imaju različite uloge koje oblikuju digitalne proizvode na različite načine. Dok se UI fokusira na vizuelne elemente (npr. dugmadi, boje i tipografiju), UX se bavi iskustvom i osećajem.

UX se bavi celokupnim korisničkim putovanjem, analizirajući koliko je lako korisniku da završi zadatak ili pronađe informaciju. Osnova dobrog UX-a je opsežno istraživanje i testiranje, gde je cilj analizirati šta funkcioniše, a šta frustrira korisnike. UX dizajner mapira interakcije i strukture, obezbeđujući logički tok svega.

Kada se ove uloge pomešaju, korisnici mogu dobiti vizuelno zapanjujući veb sajt, ali koji je teško koristiti, ili efikasan alat koji deluje nezgrapno. Potrebna vam je jasna podela između UI i UX dizajna kako biste imali potpuno funkcionalan proizvod koji je primamljiv.

12. Korisnici tačno znaju šta žele

Korisnici retko znaju tačno šta žele, čak iako misle suprotno. Mogu reći da im je potreban brži pristup informacijama, ali ono što zapravo traže jeste jasnija navigacija. Njihovi komentari obično samo grebu po površini, ostavljajući dizajneru da dopre do pravog problema.

Najbolji primer za ovo je online kupovina. Korisnik može zatražiti pretragu kako bi ‚‚brže pronašao proizvode“, ali ono s čim se stvarno bori je pretrpana početna stranica. Ako ne istražiš dublje, pretpostavke preuzimaju kontrolu, što vodi do neefikasnih rešenja.

Ne možete se zaustaviti na površinskim uvidima u UX dizajnu. Umesto toga, morate istražiti ponašanja, obrasce i neizgovorene frustracije vaše publike. Korisnički upitnici mogu vam pomoći da prepoznate nesklad između onoga što ljudi govore i kako se ponašaju.

Cilj je da predvidite potrebe koje korisnici ne mogu potpuno izraziti i rešite probleme koje još nisu prepoznali.

Zaključak

Zablude postoje u svakom polju i industriji, ali vaša je odgovornost da osigurate da one ne utiču na vaš rad ili korisničko zadovoljstvo. Budite pažljivi u primeni svakog pristupa i razmislite da li zaista koristi vašoj publici i poboljšava njihovo iskustvo sa vašim proizvodima i uslugama.

Zapamtite, ono što je funkcionisalo za nekog drugog možda neće odgovarati vašem dizajnu. Oslonite se na kontekst, istraživanje i podatke umesto na anegdotske dokaze i preopšte tvrdnje.

Iako uklanjanje UX mitova iz dizajnerskog procesa pomaže da kreirate tačna rešenja, saradnja sa stručnjacima za UI/UX usluge ubrzaće svaki rezultat. Kombinacija ova dva pristupa je pouzdana strategija za razvoj besprekornog mobilnog i web iskustva.